Šta je dugoročni najam i po čemu se razlikuje od svega ostalog

Dugoročni najam je korišćenje istog vozila kroz duži period po unapred dogovorenoj mesečnoj ceni, najčešće od mesec dana pa naviše, uz mogućnost produženja i uz mogućnost promene vozila. Za razliku od dnevnog najma, gde je cena po danu najviša, ovde se cena spušta srazmerno dužini perioda, jer vlasnik vozila dobija predvidivost. Za razliku od kupovine i od lizinga, korisnik ne postaje vlasnik i ne preuzima nijednu obavezu koja ide uz vlasništvo, od registracije i osiguranja do servisa i prodaje vozila na kraju. Dugoročni najam vozila je zato usluga mobilnosti, a ne finansijski aranžman, i to je razlika koja odlučuje kod većine poslovnih korisnika.

Zašto je ovo model koji ambasade i međunarodne organizacije redovno koriste

Diplomatska predstavništva, međunarodne organizacije, razvojne agencije i strane kompanije koje ulaze na tržište imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da im je period boravka unapred određen i najčešće vezan za mandat ili za trajanje projekta. Kupovina vozila u takvoj situaciji otvara niz obaveza, od nabavke i registracije do prodaje na kraju mandata, i sve to traži vreme i administraciju. Dugoročni najam ceo taj lanac zamenjuje jednim ugovorom sa jasnim početkom i krajem. Kada se mandat produži, produžava se i ugovor, a kada se projekat završi, vozilo se jednostavno vraća. Za organizacije koje posluju po projektnim ciklusima ovo je najjednostavniji mogući model.

Jedna mesečna faktura umesto niza nepredvidivih troškova

Za finansijsku službu ovo je najveći argument. Umesto desetak različitih troškova rasutih kroz godinu, registracije, osiguranja, redovnih servisa, zamene guma, tehničkog pregleda i nepredviđenih popravki, dobija se jedna mesečna stavka koja se knjiži jednostavno i planira unapred. Plaćanje preko računa i uredna faktura sa svim potrebnim podacima su standard kod ovakvih ugovora, što je za pravna lica, ambasade i organizacije uslov bez kog se posao ne ugovara. Time nestaje i potreba za gotovinskim plaćanjem i za naknadnim pravdanjem troškova, što u organizacijama sa strogim procedurama nabavke znači mnogo. Budžet za mobilnost postaje jedna linija koja se ne menja iz meseca u mesec.

Šta je uključeno u mesečnu cenu

U ozbiljno postavljenom ugovoru mesečna cena pokriva registraciju vozila, obavezno i kasko osiguranje, redovne servise po specifikaciji proizvođača, zamenu potrošnih delova, tehnički pregled i sezonsku zamenu guma, kao i pomoć na putu tokom cele godine. Korisnik plaća gorivo, putarine, parking i kazne, kao i štetu nastalu njegovom krivicom u okviru definisanog učešća. Sve što se odnosi na održavanje vozila ostaje obaveza vlasnika, jer je to i suština usluge. Zbog toga se pri poređenju ponuda nikada ne gleda samo mesečni iznos, nego i tačan spisak onoga što taj iznos obuhvata, jer se razlike najčešće kriju upravo tu.

Zamensko vozilo, stavka po kojoj se prepoznaje ozbiljan partner

Kvalitet usluge se ne vidi dok sve funkcioniše, nego onog dana kada vozilo ode na servis ili se pokvari. Kod organizacija kojima mobilnost ne sme da stane, kao što su ambasade, medicinske i humanitarne misije i firme sa terenskim timovima, zamensko vozilo nije dodatna pogodnost nego uslov. Zbog toga se u ugovoru precizno definiše u kom roku se obezbeđuje zamensko vozilo i koje je klase. Isto pravilo važi i za slučaj saobraćajne nezgode. Kada je ta stavka jasno napisana, korisnik ima garanciju da mu se posao neće zaustaviti zbog jednog kvara.

Fleksibilnost, mogućnost promene vozila i broja vozila

Ovo je prednost koju kupovina ne može da ponudi. Ako se tim proširi, dodaju se vozila u istom ugovoru, bez novog postupka nabavke i bez čekanja isporuke. Ako se potreba smanji, vozila se vraćaju po isteku dogovorenog perioda. Moguća je i promena klase vozila tokom trajanja saradnje, na primer prelazak sa kompaktnog modela na veći automobil kada se promeni namena ili kada dođe novi rukovodilac. Kod projekata koji traju sezonski, vozila se uzimaju samo za period trajanja aktivnosti. Ovakav model omogućava da vozni park stalno odgovara stvarnoj potrebi, umesto da se prilagođava onome što je nekada kupljeno.

Za koga je dugoročni najam najisplativiji

Postoji nekoliko tipičnih korisnika kod kojih je računica najjasnija. Prvi su strane kompanije i predstavništva koja tek otvaraju poslovanje i ne žele da vezuju kapital u vozila. Drugi su ambasade, konzulati i međunarodne organizacije sa mandatima i projektima ograničenog trajanja. Treći su firme sa terenskim i prodajnim timovima, kod kojih broj vozila varira tokom godine. Četvrti su strani stručnjaci i menadžeri koji dolaze na rad u Srbiju na period od nekoliko meseci do nekoliko godina i kojima kupovina i registracija vozila nema nikakvog smisla. Peti su građevinske i konsultantske firme koje rade projekat sa jasnim rokom. U svim ovim slučajevima najam vozila za firme jednostavno prati stvarnu potrebu.

Amortizacija i pad vrednosti, trošak koji se u budžetu ne vidi

Najveći pojedinačni trošak vlasništva nad automobilom nije gorivo nego pad tržišne vrednosti, a on se ne pojavljuje ni na jednom računu tokom godine. Vozilo najviše vrednosti izgubi u prve tri godine, a vlasnik to oseti tek u trenutku prodaje. Kod dugoročnog najma taj rizik u potpunosti ostaje na vlasniku vozila, dok korisnik plaća samo upotrebu. Za organizacije koje bi vozilo ionako držale dve do tri godine, to znači da izbegavaju i najgori deo krive amortizacije i celu proceduru prodaje polovnog vozila na kraju. Uz to, vozilo ne ulazi u osnovna sredstva i ne opterećuje bilans.

Vozni park bez administracije

Ono što se najčešće zaboravi pri kupovini jeste koliko sati rada godišnje odlazi na administraciju oko vozila. Registracija, tehnički pregled, zakazivanje servisa, praćenje rokova, komunikacija sa osiguranjem, sezonska zamena i skladištenje guma, sve to neko mora da radi. Kod dugoročnog najma taj posao u potpunosti prelazi na vlasnika vozila, a korisnik dobija samo obaveštenje kada vozilo treba da bude dostupno na nekoliko sati. Za manje organizacije, gde te poslove obavlja neko kome to nije osnovni zadatak, ovo je često veća ušteda od same razlike u ceni. Kod većih voznih parkova dobija se i objedinjeno izveštavanje.

Vožnja van granica Srbije i putovanja službenim vozilom

Kod stranih predstavništava i međunarodnih organizacija česta je potreba za putovanjem u susedne zemlje. Pošto vozilo nije u vlasništvu korisnika, za prelazak granice se pripremaju dva dokumenta, zeleni karton kao međunarodna potvrda o osiguranju i overeno ovlašćenje za upravljanje vozilom u inostranstvu, izdato na period i za konkretne zemlje. Ova dokumentacija se ne izdaje istog dana, pa se putovanje najavljuje unapred, po pravilu nekoliko dana ranije. Kod dugoročnih ugovora se ovo najčešće rešava sistemski, tako da ovlašćenje pokriva ceo period najma i širi spisak zemalja. Uz to se proverava i da li kasko osiguranje i pomoć na putu važe na teritoriji kroz koju se prolazi.

Ugovor, na šta se obraća pažnja pre potpisa

Pet stavki određuje kvalitet svakog ugovora o dugoročnom najmu. Prva je mesečna kilometraža i cena prekoračenja, jer se tu javlja najviše naknadnih troškova. Druga je visina učešća u šteti i mogućnost njenog smanjenja, što je kod vozila kojima upravlja više osoba posebno važno. Treća su uslovi raskida i produženja, dakle da li se ugovor može prekinuti ranije i pod kojim uslovima. Četvrta je zamensko vozilo i rok njegovog obezbeđivanja. Peta je stanje vozila pri preuzimanju i kriterijum za ocenu stanja pri vraćanju, koji se dokumentuje zapisnikom i fotografijama. Kada je ovih pet stavki jasno napisano, saradnja teče bez ijednog nesporazuma.

Šta pripremiti kada se traži ponuda za dugoročni najam

Da bi ponuda bila konačna, potrebno je nekoliko podataka. Prvo je broj vozila i klasa, odnosno tip vozila prema nameni, gradska vožnja, terenski rad, prevoz gostiju ili prevoz timova. Drugo je planirani period, jer cena direktno zavisi od dužine ugovora. Treće je realna mesečna kilometraža po vozilu, koju je bolje proceniti nešto više nego niže. Četvrto je broj osoba koje će upravljati vozilima. Peto su posebni zahtevi, automatski menjač, prostraniji prtljažnik, dečija sedišta, potreba za izlaskom iz zemlje ili zahtev za određenom bojom i izgledom vozila kod protokolarnih namena. Sa ovim podacima ponuda se pravi tačno i ostaje nepromenjena do potpisa, što je za svaku ozbiljnu nabavku najvažnija stvar.