Cena automobila nije cena koju ste platili

Kada kupite auto za deset hiljada evra, u glavi vam ostaje broj deset hiljada. Ali to je samo ulaznica. Prava cena vlasništva se meri godišnje, i sastoji se od stavki koje niko ne stavlja u kalkulaciju dok ne stignu na naplatu.

Registracija. Obavezno osiguranje. Kasko, ako ga uzmete, a većina ga ne uzme baš zato što je skup. Redovan servis na svakih petnaest hiljada kilometara. Zamena guma dva puta godišnje i njihovo čuvanje između sezona. Tehnički pregled. Pranje. Parking, ako živite u gradu. I najveća stavka od svih, ona koju ne vidite jer ne izlazi iz vašeg džepa, ali izlazi iz vaše imovine: amortizacija.

Amortizacija je trošak koji ne osećate dok ne prodate

Nov automobil izgubi između dvadeset i trideset odsto vrednosti u prvoj godini. To znači da auto od dvadeset hiljada evra posle dvanaest meseci vredi oko petnaest. Pet hiljada evra je nestalo, a vi niste potrošili ni dinar, niti primetili da se išta dogodilo.

Posle pet godina, prosečan automobil vredi otprilike polovinu početne cene. Ako ste kupili auto od dvadeset hiljada, izgubili ste deset hiljada, ili dve hiljade evra godišnje, samo zato što je vreme prolazilo. Podelite to na mesece i dobijate sto šezdeset sedam evra mesečno, pre nego što ste sipali kap goriva.

Ovo je razlog zašto iznajmljivanje vozila nije nužno skuplje od vlasništva, iako na prvi pogled tako izgleda. Kod najma amortizaciju plaća neko drugi. Vi plaćate korišćenje.

Realna godišnja računica vlasništva

Uzmimo automobil srednje klase vredan petnaest hiljada evra i vozača koji pređe petnaest hiljada kilometara godišnje. Registracija i osiguranje: između tri i pet stotina evra. Kasko: između četiri i sedam stotina, ako ga uopšte uzmete. Servisi: oko tri stotine. Gume: dve stotine godišnje, računajući amortizaciju kompleta. Sitni kvarovi i neplanirano: konzervativno, dve stotine. Amortizacija: oko dve hiljade evra.

Zbir se kreće oko tri i po hiljade evra godišnje, ne računajući gorivo, jer gorivo plaćate i kod najma. To je blizu tri stotine evra mesečno za vozilo koje stoji parkirano najveći deo vremena.

Ako vozite malo, računica je još gora. Isti fiksni troškovi, manje kilometara, viša cena po pređenom kilometru. Automobil koji pređe pet hiljada kilometara godišnje košta vas oko sedamdeset centi po kilometru. To je skuplje od taksija.

Kada se vlasništvo ipak isplati

Ne pretvaramo se da je najam uvek bolji. Postoje scenariji u kojima kupovina ima jasnu prednost, i pošteno je da ih pomenemo.

Ako vozite mnogo, recimo preko trideset hiljada kilometara godišnje, fiksni troškovi vlasništva se raspoređuju na više kilometara i cena po kilometru pada. Ako kupujete polovan automobil star pet do sedam godina, najveći deo amortizacije je već otpisan, pa gubitak vrednosti postaje mali. Ako ste spremni da sami održavate vozilo i imate poverenja u svog mehaničara, servisni troškovi se osetno smanjuju.

I ako vam auto treba svakodnevno, više puta dnevno, za posao koji bez njega ne funkcioniše, onda je automobil alat, a alate se isplati posedovati.

Kada se iznajmljivanje vozila isplati više

Obrnuti scenariji su češći nego što ljudi misle. Ako vozite povremeno, nekoliko puta mesečno, plaćate ceo paket fiksnih troškova za vozilo koje uglavnom stoji. Rent a car u tom slučaju znači da plaćate samo onda kada zaista vozite.

Ako živite u gradu sa dobrim javnim prevozom i auto vam treba za vikend izlete, za posetu porodici van grada, ili za poslovni put jednom mesečno, matematika je nemilosrdna: dvadeset dana najma godišnje po prosečnoj tarifi košta znatno manje od trista evra mesečno koliko vas košta sopstveni auto.

Ako vam se potrebe menjaju, najam vam daje ono što vlasništvo ne može. Danas vam treba mali auto za grad, za tri meseca sedmosed za porodično putovanje, na zimu SUV za planinu. Kod iznajmljivanja automobila uzimate ono što vam treba tada. Kod vlasništva vozite kompromis dvanaest meseci.

Dugoročni najam kao treća opcija

Postoji sredina koju većina ljudi ne razmatra jer je ne poznaje. Dugoročni najam vozila podrazumeva fiksnu mesečnu ratu u koju su uračunati registracija, kasko, redovan servis, zamena guma i pomoć na putu. Vozilo je vaše na korišćenje, ali nije vaše na papiru.

To znači da imate auto svaki dan, kao da ste vlasnik, ali bez ijedne od briga koje vlasništvo nosi. Nema neplaniranog kvara koji vam probije budžet. Nema registracije u martu koju ste zaboravili. Nema amortizacije koja vam jede imovinu dok spavate.

Ovaj model najviše koriste firme, kojima je mesečna rata operativni trošak umesto investicije, ali sve češće i pojedinci koji su umorni od administracije. Ako vam auto treba stalno, ali ne želite da ga posedujete, ovo je opcija koju vredi izračunati.

Kako da izračunate šta se vama isplati

Uzmite papir i napišite tri broja. Koliko kilometara pređete godišnje. Koliko dana u mesecu vam auto zaista treba. I koliko biste bili spremni da izdvojite mesečno za prevoz, bez da vam to bude teret.

Ako je odgovor na drugo pitanje manji od deset dana mesečno, verovatno preplaćujete vlasništvo. Ako je između deset i dvadeset, dugoročni najam je verovatno vaša najjeftinija opcija. Ako vam auto treba svaki dan i vozite mnogo, kupovina polovnog vozila i dalje ima smisla.

Ono što nema smisla ni u jednom scenariju jeste da plaćate trista evra mesečno za auto koji koristite tri puta nedeljno, a niste ni svesni da toliko plaćate.